Kategorije
Moje priče NEKE DRUGE PRIČE

Migrantska kriza

U prvom redu sam apolitčna osoba. Zato što smatram da danas u svijetu demokracija nije stvarna. Ovo pišem iz ljudskih osjećaja.

Ovih dana internetske stranice pune vijesti o korona virusu, a u sjeni virusa migrantska je kriza u Turskoj. Žice i vojna obrana pripremaju se sa svih strana.

Pitala sam se ovo jutro zašto ti ljudi bježe, zašto se ova paklena energija ne uloži u to da se ljudima pomogne da žive u svojoj zemlji?

Zašto se ljudi ne upoznaju sa realnom situacijom? S tim da ih većinu u Europi čeka robovlasnički sustav i da će biti sretniji i zdraviji u svojoj  zemlji. Zašto sila i ropstvo vladaju planetom?

Ne znam jesu li ove slike po internetu stvarne, ali ako jesu, to je strašno. 

Glavni krivac je Turska. Je li zaista ona glavni krivac? Može li bilo koja zemlja brinuti o ovoliko mnogo izbjeglica?

Zamislite da je na našem teritoriju enormno puno izbjeglica, zar ne bismo učinili isto, zar nismo radili isto? Bilo bi bolje pomoći im da riješe svoje probleme, a ne da se sav taj silni novac ulaže u žicu i vojnu obranu.

Halo, ljudi! Pa tamo su djeca, starije i bolesne osobe! Svi smo mi na istoj strani, i globalna migracija radi neishranjenosti je uvreda ljudskom dostojanstvu.

Ovo je najveći izazov za EU, piše u Jutarnjem. Ma kakav je to izazov bacati suzavce i dizati žicu? Izazov je pomoći na konstruktivan način, riješiti stvari tako da si ljudi sutra znaju sami pomoći.

Do otoka Lezbosa pristiglo je 1000 izbjeglica, ali otočani im ne daju da pristanu. Je li moguće da je to istina? Može li čovjek biti toliko okrutan?