Kategorije
NEKE DRUGE PRIČE Neke treće priče

Krčma Svetoga Jurja i zmaja

Bio jednom jedan prosjak koji se slučajno zatekao na vratima krčme koja je imala veliku ploču s imenom. Zvala se “
Zamislite situaciju: sniježi, prosjak je gladan i silno mu je hladno, ali nema novca. Pokuca na vrata krčme. Otvore se vrata i pojavi se gospođa namrštena lica pa ga zapita:

“Što hoćete?”

Prosjak joj kaže:

“Čujte, gladan sam i hladno mi je…”

“Imate li novca?” poviče žena.

“Ne, nemam novca”, i tres! Žena mu zalupi vrata u lice.

Tip ostane vani očajan.

Krene da će otići, ali ipak odluči biti uporan.

Opet pokuca.

“Što sad hoćete?” upita ga gospođa.

“Čujte, došao sam vas zamoliti uslugu da mi date…”

“Ovdje ne činimo nikakve usluge, nego ozbiljno radimo. Ovo je krčma, lokal, 

ne znate što je krčma? Ako nemate novca, odlazite!!

Ako nemate za hranu, umrite!!”

Tres! Opet vrata u lice.

Tip krene, ali ipak odluči biti uporan.

Još jedanput pokuca na vrata i kaže:

“Čujte, gospođo, oprostite…”

“Nemojte vi meni oprostite! Čujte, ako ne otiđete, izlit ću kantu hladne vode na vas.

Gubite se!!”

I tres!! Opet mu jednim zamahom zalupi vrata u lice.

Tip spusti glavu i krene svojim putem.

Ide tako i kada dođe do ugla, digne pogled i ponovo ugleda 

ploču na kojoj piše “Krčma Svetoga Jurja i zmaja”.

Odluči se vratiti. Posljednji put snažno pokuca na vrata.

Gospođa mu poviče iznutra: “Što sad hoćete?”

Prosjak joj odgovori:

“Čujte, umjesto da razgovaram s vama, bih li mogao porazgovarati sa Svetim Jurjem”

 

Preuzeto iz knjige:  Put suza, Jorge Bucay